Неопластична обољења су доста честа у паса и мачака, посебно тумори млечне жлезде, коже, лимфосаркоми.
У вези евентуалних промена на телу животиње у смислу појава, отеклина, задебљања, поремецаја хода треба консултовати ветеринара.
У свим случајевима сумње на тумор неопходно је извршити:
– инспекцију, палпацију промена
– рентген дијагностика захваћене регије
– ултразвук (абдомен, срце, очи, штитна жлезда)
– преглед крви
– обавезни морфолошки преглед (цитологија, хистологија)
Прегледи нам омогућавају да дамо прогнозу исхода болести животиње, што је најважније за власника.
Терапија у клиничкој онкологији зависи од врсте, локализације и подразумева хирушке захвате, употребу цитостатика, антибиотика, хомепатских лекова, зрачење или комбинацију појединих терапијских метода.
Онкологија паса и мачака представља високо развијену и технолошки напредну грану ветеринарске медицине. Поред оперативног захавата данас у онкологији малих животиња равноправно се користи терапијска метода зрачења различитим изворима јонизујућег зрачења, хемотерапија и хормонална терапија које доприносе дужем трајању ремисије обољења, а понекад доводи и до потпуног излечења.
Убрзан рад на развијању имунотерапије тумора, рекомбинантне технологије стално повећавају праг могућности преживљавања пацијента. Невероватне могућности у терапији тумора пружају продори у клонирању културе појединих ткива и органа.
Ветеринарска онкологија у свету је далеко испред хумане у смислу њеног развоја док свакако у материјално техничким ресурсима заостаје посебно у економски слабим друштвима.
Хирушко лечење тумора и даље представља основни вид лечења и мора се заснивати на основним принципима онколошке хирургије, а то су:
1. Локација тумора,степен градуације тумора (радикални, палијативни, симптоматски).
2. Дефинисање тумора: морфолошки, бенигни, малигни
3. Процена метастатског раста малигнитета, биопсија таргет органа за поједине дијагностиковане туморске промене.
4. Бенигни тумори могу бити веома агресивни за околно ткиво, те захтевају по правилу екстирпацију у линији раздвајања по процени и шире. Рецидиви су веома опасни, свако наредно доводи до повећања ћелијске атипије, а тиме и до могућег преласка малигнитет (хемангиоперицитом, фиброма, амелобластома).
5. Посебна пажња код могуће појаве поремећаја циркулације и отока у захваћеној регији као пратеће, веома отежавајуће околности хирушке интервенције.
6. Правилно коришћење фасцијалних баријера у обиму извођења ресекције малигнитета.
7. Екстирпација припадајућих лимфних чворова захваћене регије.
8. Аблација радикалне хирушке методе, спречавање ширења туморске масе током операције.
9. Код радикалног хирушког захвата је специфичност, прво лигирање вена које излазе из ту масе, а потом артерија које снабдева тумор крвљу.
10. Реконструктивну фазу захвата радити после уклањања туморске масе и замене новим хирушким сетом и рукавицама.
11. Постепена,вишефазна реконструкција могућих дефеката
12. Стрпљење.