Представља савремену, минимално инвазивну и комфорну методу, која се изводи кроз неколико мањих отвора на трбуху кује, са циљем одстрањивања јајника. Захват се може урадити пре првог еструса или најмање 3 месеца после еструса.
Лапараскопска стерилизација куја данас представља напредну методу , признату у свету ветерине на добробит наших пацијената. Чиме су максимално заштићени од болова, патњи ,могућих компликација, дугих опоравака као што је то случај после класичне стерилизације.
Власници куја у свету се све више одлучују на ЛСК, због очигледних предности захвата.
Лапараскопија се не ради у куја испод 2 к.г. тел масе.
Контраиндикације извођења лапараскопске стерилизације куја се односе на сва она патолошка стања пацијента која су препрека и за класичну хирушку интервенцију. Као што су хернија дијафрагме, кардиоваскуларна инсуфицијенција вишег степена. Компромитовано дисање различите етиологије. Инсуфицијенција, некроза јетре, бубрега, поремећаји фактора коагулације.
Лапараскопска интервенција захтева одговарајучу медицинску опрему, инструментарији, као и врхунску обученост ветеринара хирурга.
Неопходно је да пацијент пре интервенције гладује 24 х,и не пије воду најмање 6х.
Лапараскопска интервенција се изводи уз обавезну премедикацију, индукцију и општу инхалациону анестезију, Праћену мониторингом пацијента.
Техника извођења захвата подразумева да ветеринар хирург, прави на трбуху мали рез обично испред пупка ( 2-3 цм), кроз који се пласира специјална игла којом се испоручује филтриран и стерилан угљен диоксид (ЦО2) са константним протоком од 2л/мин – 5 л/мин и притиском гаса у трбуху од 10 – 15 ммХг, који подржава специјални апарат – инсуфлатор са филтером.
На овај начин се обезбеђује радни простор са одговарајућим медијем и одлична визуелизација унутрашњости трбуха . Пласирањем трокара (5 мм и 10 мм) и канила кроз зид трбуха омогућује се испорука одговарајућег инструментарија и оптике интегрисане са специјализованим процесором- камером и извором светлости, уз непрестани мониторинг.
Постоперативно пацијент се третира медикаментозно по одговарјучем протоколу, у циљу обезбеђења ефикасног и брзог опоравка.
Предности ЛВХ у односу на класичну хирургију, су бројне ;
– Знатно краче време опоравка пацијента
– Постоперативни период неупоредиво комфорнији за пацијента (нема потребе за ношењем крагне, сталне опсервације и праћење зарастања ране на пацијенту од стране власника).
– Смањени губици крви приликом операције.
– Могуће и честе инфекције класичног хирушког захвата код ЛВХ су сведене на минимум.
– Стрес и бол пацијента сведен на минимум.
– Супериорна визуелизација стања унутрашњих органа у односу на друге методе и по потреби биопсија
– Нижи постоперативни морбидитет.
– По одстрањивања јајника ЛСК, патолочке промене на материци су минималне (< 0,003%).
Поред многобројних предности ендоскопске – минимално инвазивне хирургије, постоје изазови као што су обављање операција и праћење на дводимензионалним мониторима уз ослонац на зид трбуха животиње при пласирању инструмената. Перцепција дубине је отежана када се ради о дводимензионалном окружењу. Једини начин да се побољша перцепција дубине је да се телескоп приближи области од интереса приликом извођења финих покрета инструментима. Триангулација захтева синхронизацију и склад телескопа и инструмената (под углом од 30 до 60 степени) и представља одлучујући момент за квалитетни приступ и успешано извођење захвата.
Напомена; Власници Џиновских раса паса требају размотрити опцију истовремене лапараскопске гастроплексије, фиксирање зида желуца за зид тербуха у циљу превенирања ДТВ (дилатације и торзије желуца), која је потенциално смртоносна и честа болест.