Псе старије од 7 година треба најмање једанпут годишње кардиолошки прегледати.
Запажено је у пракси да мачке такође захтевају обавезне једногодишње прегледе чим наврше 10 година живота.
Ако имате једну од доле наведених раса паса неопходно је њихово чешће кардиолошко испитивање.
Maltese, Pomeranian, Shetland Sheepdog, English Springer Spaniel, Newfoundland, Golden Retriever, Rottweiler, Boxer, Samoyed, German Shepherd Dog, Great Dane Keeshond, Bichon Frise, English Bulldog, Mastiff, Samoyed, Miniature Schnauzer, West Highland White Terrier, Cocker Spaniel, Boykin Spaniels Bull Terrier, Great Dane Keeshond, English Bulldog, Toy i Miniature Poodles, Labrador Retriever, German Shepherd Dog, Boxer, Yorkshire Terrier, Collie, English Bulldogs.
Дијагностичке методе прегледа срца су:
– физикални прегледи (пулс, аускултација срца, перкусија гр. коша)
– ЕКГ
– рентген
– лабораториски преглед крви, ( серумски тироксин, ЦК )
У пракси се најчешће срећемо са конгестивном, срчаном инсуфицијенцијом у паса и мачака
Срчана инсуфицијенција је стање у коме срце није у стању да задовољи потребе перфузије крви у ткивима, праћено поремецајем метаболизма, функције органа и смањењем капацитета физицке активности пса и мачке.
Узроци настанка ХСИ могу бити:
– метаболичке природе
– ендокрине природе
– поремецаји исхране
– инфекције (бактерије,вируси)
– имунолошки посредоване болести
– наследне/генетске природе (везане за поједине линије унутар раса паса)
– тумори
– трауме
– токсини
Најцешће анатомске лезије које настају на срцу на бази наведених узрока су:
– ендокардитиси
– дилатација срца
– дисплазија митралних залистака
Дуготрајним процесом систолне и дијастолне дисфункције срца организам се супроставља компензаторским механизмима. Смањењу крвног притиска супроставља се адаптацијом неуроендокриног система, бубрега и срчаног мишића. Повећана активност срчаног мишића води у његову хипертрофију, фиброзу и запаљење.
Клиничке знаке које мозете уоцити код васег љубимца са хроничном срчаном инсуфицијенцијом огледају се у отежаном дисању, непродуктивном кашљу (последица едема и емфизема плућа). Смањена функционална способност. Пас не трци као пре? Одмах треба консултовати ветеринара.
Терапију код хроничне срчане инсуфицијенције у начелу можемо поделити на:
– симптоматску,
– специфичну
Третман у неким случајевима треба да има бржи хемодинамски ефекат. Врши се употребом лекова као што су: добутамин, фурасемид, нитропрусцид. У другим случајевима користе се АЦЕ инхибитори – еналаприл, спиринолактон, бета блокатори, масне киселине (рибље уље), Л карнитин, таурин, ензим Q10. ветмедин 2,5 и 5 мг, фортекор, еналаприл.
Диуретска терапија се даје углавном из два разлога:
1. да елиминише акутни едем плућа или телесних дупљи,
2. да се супростави натријуму, односно задржавању воде, што је карактеристично за хроничну инсуфицијенцију срца.
Фурасемид је најцесце коришћен диуретик, ко-транспортер хлора у Хенлеовим петљама бубрега. Доводи до губитка хлорида, натријума, калијума кроз урин. Смањење протока крви кроз бубреге утиче на испоруку фурасемида у проксималним цевчицама бубрега, што отвара проблем терапије диуретицима. Генерално користимо најпре вискоке дозе фураземида парантерално, а касније, по стабилизацији пацијента, перфузије крви бубрега прелазимо на перорални третман. По потреби користимо комбинацију фуросемид – спиринолактон у одговарајућој дози.